ODABIR NAJBOLJE LOKACIJE ZA RONJENJE

U doba interneta otkrivanje interesantnih ronilačkih lokacija postalo je veoma lako. Stranice i društvene mreže pune su zapisa i lepih fotografija, ali internet nije jedini izvor informacija. Ronioci cene preporuke i dobra iskustva drugih ronilaca, upuštaju se u programe ronilačkih centara i listaju knjige sa odabranim lokacijama i olupinama. Ronilački klubovi takođe imaju veliku ulogu u odlučivanju za posetu određenim destinacijama, jer svojim predlozima za izlete često olakšavaju izbor. Naravno, tu su i ronioci, koji više od popularnih vole neotkrivene ili čak dobro sakrivene lokacije. Rone u rekama i jezerima gde nema ronilačkih centara i istražuju manje naseljene lokacije. Pojedini rone više puta na istim lokacijama ili olupinama, a opet svaki put otkriju nešto novo. Moj ronilački drug Matjaž i ja smo svakog leta radili dva zarona na olupini Peltastis, zvanoj „Grku“. Prvo je na red došao kasno-popodnevni dnevni zaron, zatim je Vlado opet napunio boce i usledio je još prekrasan noćni zaron. I tako nekoliko godina zaredom.
Dakle, kako pronaći zanimljive lokacije i zarone? Evo nekoliko načina!

KNJIGE

Na tržištu ima mnogo štiva sa opisima i prelepim fotografijama destinacija za ronjenje, od potpuno lokalnih do raznih „Best of“ kolekcija, koje opisuju najlepše lokacije po celome svetu. Lokacije Jadranskog mora takođe su navedene u raznim knjigama, a na mojim policama našle su se tri. Prva je Blago Jadrana, legendarna zbirka olupina u Jadranskom moru, autora Danijela Frke i Jasena Mesića. Reprint iz 2012. godine sadrži 56 olupina sa bogatim podacima, crtežima i fotografijama, a knjiga je i prava mala enciklopedija istorije tih brodova i događaja koji su doveli do nesreća. Preporučujem je svima koji uživaju u ronjenju na olupinama brodova i aviona. Bogat izvor ideja je i knjiga Ivane Ostoić Zaronite u Hrvatskoj, koja daje osnovne informacije, opise i skice 85 lokacija. U vodiču ćete pronaći zidove, grebene i olupine, kao i savete i informacije o ronilačkim centrima, vremenskim uslovima, propisima i sl. Treća knjiga je Ronjenje u Hrvatskoj Mire Andrića, gde je sakupljeno 116 lokacija, a uz bogat dodatak korisnih podataka knjiga ima i DVD.

DRUŠTVENE MREŽE

Profili ronilaca, ronilačkih grupa, klubova i centara su galerije svih mogućih lokacija koje se tokom ronilačke sezone ažuriraju u realnom vremenu. Ako im se pridružite, za samo nekoliko nedelja imaćete dovoljno ideja za nekoliko sezona ronjenja i upoznaćete mnogo više srodnih ronilačkih duša. Ah, naravno – ne zaboravite objaviti svoje fotografije sa najzanimljivijih lokacija. Dogovoreno?

RONILAČKI KLUBOVI

Članstvo u ronilačkom klubu je odličan način za ronjenje na različitim lokacijama. Bolje organizovani klubovi svake godine imaju nekoliko ronilačkih izleta ili ronilačkih kampova, gde se članovi upoznaju sa lokacijama određenog područja ili uživaju na dužem ronilačkom safariju, posećujući lokacije na raznim ostrvima. Na klupskom ronilačkom meniju svako može naći nešto za sebe – akcije čišćenja reka, mora i jezera, Jadransko more na hiljadu i jedan način, a kod nekih klubova čak i ronilačke izlete u Egipat, Francusku, Italiju i sl. Članovi kluba su i prava riznica ideja, pa se isplati kliknuti na klupske sajtove ili njihove profile na društvenim mrežama.

SAJMOVI

Na sajmovima kao što je Boot Dizeldorf, u vremenima bez Covida, ronilački centri iz celog sveta zauzimali su skoro jednu izložbenu halu. Boot i slični sajmovi su jedinstvena prilika da upoznate destinacije na kojima možete provesti nedelju ili dve ronilačkog odmora i gde vam nude najluđa iskustva – ronjenje sa kit-ajkulama, otkrivanje olupina na groblju ratnih brodova Scapa Flow, prelepu faunu ostrva Galapagos, ronjenje u tropima, uživanje u najdubljem bazenu na svetu i još puno sličnih lokacija! Na sajmovima dobijate informacije iz prve ruke, a uz to i promotivni popust prilikom rezervacije.

ODMOR

Ako ste među roniocima koji ceo svoj odmor posvećuju ronjenju, onda ćete već pre polaska pažljivo odabrati lokacije. Međutim, ako zarone koristite samo da začinite odmor, onda je najbolje da se prepustite ponudi i iznenađenjima ronilačkog centra. Ali, naravno, pravi ronioci čak i pre „neronilačkog“ odmora malo istraže ronilačku ponudu i sa sobom uvek ponesu neke od najvažnijih ronilačkih stvari. Onako, za svaki slučaj.

PRONAŠLI STE LOKACIJU! ŠTA SAD?

Na kraju, pogledajmo još neke od osnovnih, snažno isprepletenih faktora koji utiču na izbor lokacije za ronjenje. Glavni trojac je – novac, vreme i vaša ronilačka kategorija. Pogledajmo zašto samo odabir zanimljive lokacije nije dovoljan.

Novac – za ronjenje u lokalnim rekama ili jezerima nije vam potreban veliki budžet, ali kad krenete preko granice tu su odmah troškovi transporta i plaćanje zarona u ronilačkom centru. Cene ronjenja variraju u zavisnosti od vrste, a ukupni troškovi ronjenja rastu sa udaljenošću od kuće zbog goriva, putarina, trajekata i naravno noćenja i hrane. Ako ste impresionirani nekim od ekskluzivnih lokacija na drugom kraju sveta, pripremite budžet za putovanja avionom, organizaciju ronilačkog putovanja i iznajmljivanja opreme.

Vreme – malo je zarona za koje vam nije potreban ceo dan. Možda ćete uspeti ako ronite negde u svojoj okolini, jer inače ronjenje zahteva više vremena. Ronioci obično najviše vole da uzmu dva slobodna dana krajem nedelje za ronjenje iz ronilačkog centra. Ako idete na ronilački safari na Jadranu na tri, četri ili više dana, možete napraviti tri zarona na dan, a na safarijima u tropskim morima čak i više –četiri ili pet. Naravno, na tim safarijima možete boraviti sedam, deset ili čak četrnaest dana, jer za kraće vreme nema smisla putovati u Egipat, na Filipine, Maldive ili Mauricijus.

Kategorija ronjenja – kod većine ronilačkih lokacija obično je navedeno koja ronilačka kategorija vam treba za ronjenje na njoj. Zbog dubine, protoka, vidljivosti i raznih lokalnih specijanih uslova neke od lokacija ne možete da posetite ako ste završili samo početni OWD kurs. Preporučujem vam da završite kurs AOWD (drugi nivo) sa specijalnostima kao što su noćno ronjenje, dubinsko ronjenje, Stress & Rescue, navigacija, nitrox i druge, jer će vam to omogućiti pristup velikoj većini najzanimljivijih lokacija po celome svetu. Posebno poglavlje su olupine brodova i aviona. Većina njih leži (pre)duboko, pa do njih mogu zaroniti samo dobro obučeni i opremljeni tehnički ronioci. Slični uslovi važe i za ronjenje u pećinama, potopljenim rudnicima i sličnim atrakcijama, gde će vam zabraniti ronjenje ako nemate odgovarajuću ronilačku kategoriju, opremu i dovoljno iskustva.

NIJEDAN ZARON I NIJEDAN SELFI NISU VREDNI RIZIKA

Na kraju dodajmo još nekoliko reči o bezbednosti. Kod objava na društvenim mrežama uvek uključite zdrav razum. Fotografije olupina ili korala koje su preduboko, mogu vas toliko impresionirati i podstaći da krenete na zaron za koji nemate dovoljno iskustva, a želja za fotografijom vas može koštati glave. Ukoliko je vaša maksimalna dozvoljena dubina 40 m, onda zaboravite na sve što leži dublje! Naravno, uvek možete da se odlučite za kurs tehničkog ronjenja i onda da na svoju listu želja dodate olupine koje leže na 50, 60 ili više metara dubine. Oprez nije suvišan ni u rekama i jezerima, gde vrebaju vrtlozi, struje, granje i debla, neeksplodirani ostaci iz ratova, slaba vidljivost i sl. Reke nude divnu i potpuno novu dimenziju ronjenja, ali samo ako pažljivo proverite i proučite sve uslove i uverite se da su odabrane lokacije bezbedne za ronjenje. Srećno!