U eri interneta pronalaženje zanimljivih ronilačkih lokacija postalo je znatno lakše. Stranice i društvene mreže prepune su impresivnih fotografija i opisa, ali internet nije jedini izvor informacija. Ronioci i dalje cene preporuke i iskustva svojih kolega, uključuju se u programe ronilačkih centara i listaju vodiče sa pažljivo odabranim lokacijama i olupinama. Takođe, ronilački klubovi igraju značajnu ulogu u izboru destinacija, često svojim predlozima olakšavajući odluku o putovanju. Neki ronioci više vole skrivene ili manje poznate lokacije — rone u rekama i jezerima gde nema ronilačkih centara, istražujući mirnija mesta. Pojedinci se vraćaju više puta na iste olupine i svaki put pronalaze nešto novo. Moj ronilački drug Matjaž i ja smo nekoliko godina svakog leta radili po dva zarona na olupini Peltastis, poznatoj kao „Grku“. Prvi je uvek kasno-popodnevni dnevni zaron, a potom bi usledio noćni, nakon što Vlado ponovo napuni boce.
Dakle, kako pronaći zanimljive lokacije i zarone? Evo nekoliko načina!
📚 KNJIGE
Na tržištu postoji mnogo vodiča sa opisima i prelepim fotografijama ronilačkih destinacija — od lokalnih do svetskih „best of“ kolekcija. Za Jadran, na mojim policama nalaze se tri izuzetna naslova. Prva knjiga je Blago Jadrana, legendarna zbirka olupina autora Danijela Frke i Jasena Mesića. Reprint iz 2012. godine donosi detaljne opise 56 olupina, sa crtežima, fotografijama i istorijskim podacima. Preporuka za sve ljubitelje ronjenja na olupinama brodova i aviona. Takođe, Zaronite u Hrvatskoj Ivane Ostoić pruža osnovne informacije i skice za 85 lokacija, uz savete o ronilačkim centrima, vremenskim uslovima i propisima. Treća knjiga, Ronjenje u Hrvatskoj Mire Andrića, donosi 116 lokacija i prateći DVD sa dodatnim korisnim informacijama.
Zbirka knjiga
🌐 DRUŠTVENE MREŽE
Profili ronilaca, grupa i ronilačkih centara na društvenim mrežama često obiluju galerijama aktuelnih lokacija, koje se redovno ažuriraju tokom sezone. Pridruživanjem ovim zajednicama lako ćete doći do inspiracije za naredna ronjenja i upoznati druge entuzijaste koji dele istu strast. Ah, naravno – ne zaboravite da i vi podelite svoje fotografije sa najzanimljivijih lokacija. Dogovoreno?
🤿 RONILAČKI KLUBOVI
Članstvo u ronilačkom klubu odličan je način za otkrivanje novih lokacija. Bolji klubovi svake godine organizuju izlete i ronilačke kampove, upoznavajući članove sa različitim područjima ili vodeći ih na ronilačke safarije po ostrvima. Ponuda je raznovrsna – od čišćenja reka i mora, do ronjenja u Jadranskom moru, ali i izleta u inostranstvo poput Egipta, Francuske ili Italije. Članovi klubova su dragoceni izvor informacija, pa vredi pratiti njihove sajtove i društvene mreže.
🛥️ SAJMOVI
Na sajmovima kao što je boot Diseldorf (www.boot.com), ronilački centri iz celog sveta zauzimaju skoro jednu izložbenu halu. Takvi događaji su jedinstvena prilika da upoznate destinacije za ronilačke odmore – bilo da je reč o ronjenju sa kit-ajkulama, otkrivanju olupina u Scapa Flow-u, fauni Galapagos ostrva ili najdubljem bazenu na svetu. Na sajmovima dobijate informacije iz prve ruke, a često i promotivne popuste prilikom rezervacije.
🌴 ODMOR
Ronioci koji celu sezonu posvećuju ronjenju pažljivo biraju lokacije pre polaska. Oni koji pak rone „začinjavajući“ odmor, mogu se prepustiti ponudi ronilačkog centra i iznenađenjima koja donosi. Ipak, pravi ronioci i tada istražuju ponudu i sa sobom nose najvažniju opremu – za svaki slučaj.
Lokacija: Bizjak
✅ PRONAĐENA JE LOKACIJA — ŠTA SAD?
Na kraju, pogledajmo još neke od osnovnih, snažno isprepletenih faktora koji utiču na izbor lokacije za ronjenje. Glavni trojac je budžet, vreme i vaša ronilačka kategorija. Pojasnimo zašto samo odabir zanimljive lokacije nije dovoljan.
- BUŽET
Ronjenje u lokalnim rekama ili jezerima ne zahteva veliki trošak, ali prelazak granica podrazumeva troškove prevoza i zarona u ronilačkom centru. Cena zarona raste sa udaljenošću od kuće zbog goriva, putarina, trajekata, smeštaja i hrane. Egzotične destinacije zahtevaju veći budžet za avionska putovanja, organizaciju i iznajmljivanje ronilačke opreme.
- VREME
Malo je zarona za koje vam nije potreban ceo dan. Možda ćete uspeti ako ronite negde u svojoj okolini, jer inače ronjenje zahteva više vremena. Ronioci obično najviše vole da uzmu dva slobodna dana krajem nedelje za ronjenje iz ronilačkog centra. Ako se odlučite za ronilački safari na Jadranu u trajanju od tri, četiri ili više dana, obično možete planirati do tri zarona dnevno. Na safarijima u tropskim krajevima taj broj može biti i veći – četiri, pa čak i pet zarona dnevno. Takva putovanja najčešće traju sedam, deset ili četrnaest dana, jer kraći boravak teško opravdava putovanje do destinacija poput Egipta, Filipina, Maldiva ili Mauricijusa.
- RONILAČKA KATEGORIJA
Na većini ronilačkih lokacija jasno je naznačeno koja kategorija sertifikata je potrebna za zaron. Zbog specifičnih uslova poput dubine, struja, vidljivosti ili lokalnih ograničenja, neke destinacije nisu dostupne roniocima koji su završili samo početni OWD kurs. Preporučuje se polaganje AOWD kursa (napredni nivo), uz specijalnosti kao što su noćno i dubinsko ronjenje, navigacija, nitrox, kao i kurs Stress & Rescue. To vam omogućava pristup velikom broju atraktivnih lokacija širom sveta.
🚫 NIJEDAN ZARON NITI SELFI NISU VREDNI RIZIKA
Prilikom objava na društvenim mrežama, uvek uključite zdrav razum. Fotografije olupina ili korala koji se nalaze na velikim dubinama mogu vas toliko impresionirati da poželite da zaronite, iako za to nemate dovoljno iskustva, a ta želja za savršenim kadrom može vas skupo koštati.
Ukoliko je vaša maksimalna dozvoljena dubina 40 metara, zaboravite na sve što leži dublje! Naravno, uvek možete da se odlučite za kurs tehničkog ronjenja i tada na listu želja dodate olupine koje se nalaze na 50, 60 ili više metara dubine.
Oprez nije suvišan ni u rekama i jezerima, gde vrebaju vrtlozi, jake struje, potopljeno granje i debla, neeksplodirana sredstva iz ratova, kao i veoma slaba vidljivost. Reke nude uzbudljivu i potpuno novu dimenziju ronjenja – ali samo ukoliko se prethodno detaljno informišete i uverite da je izabrana lokacija zaista bezbedna.
Srećno!
Fotografije: Matej Ogorevc, Boštjan Bizjak, arhiva
Matej Ogorevc SSI instruktor ronjenja, aktivan od 1993. godine. Specijalizovan i za rad sa decom kroz program Scuba Rangers.
