Jedini kandidat Srbije za sedam svetskih čuda prirode, koji sa svoja dva fenomena na neobjašnjiv način objedinjuje surovo i pitomo okruženje, istinu i fikciju, legende i odgovor prirode
Vodimo vas na jug Srbije, u mistični toplički kraj poznat po čudima prirode, legendama i brojnim izvorima lekovite vode, u kolevku metalurgije i postojbinu velikih junaka poput Toplice Milana i Kosančić Ivana – čuvenog Zmaja od Radana.
Đavolju Varoš čine dva u svetu retka prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa i dva izvora vode visoke mineralizacije. Njihovu atraktivnost dopunjuje prirodni ambijent, koji oko zemljanih figura deluje mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.
Đavolja Varoš je bila najbolje plasirani evropski kandidat u svojoj kategoriji, kao jedan od 77 kandidata za sedam svetskih čuda prirode, a još je značajnije što je u trci bila sve do poslednjeg glasanja koje se završilo u leto 2010. godine
Bilo da su okamenjeni svatovi koji su po nalogu đavola pošli da venčaju brata i sestru ili ljudi koje je veštica skamenila zbog neispunjenih obećanja, visoke zemljane kupe na planini Radan neće vas ostaviti ravnodušnima.
Zemljane figure
Lokalitet specifičnog naziva „Đavolja Varoš“ pripada selu, takođe čudnog imena, Đake (potiče od albanske reči „gjak“- krv), koje se nalazi na području opštine Kuršumlija. Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva „kule“ smeštene su u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom, čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je „Đavolja Jaruga“ a druga „Paklena Jaruga“.
Lokalitet čine 202 figure nastale erozijom, različitog oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 metara, širine od 0,5 do 3 metra, sa kamenim kapama na vrhu. Ovaj proces traje vekovima, kule se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, nestaju i ponovo stvaraju. Zemljani stubovi su građeni od tri sloja različitog sastava: u podlozi je sloj laporca, debeo do jednog metra, u sredini je žućkasta glina debljine do tri metra, a iznad nje je najdeblji sloj od peščara, pokriven andezitskim pločama koje štite restresitu podlogu od razaranja i odnošenja. Ovi specifični oblici reljefa formirali su se delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu.
Nastale zemljane stubove klimatski faktori poput vetra, sunčevih zraka ili promene temperature oblikuju u zemljane figure čudnog izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Prosto je neverovatno da se jedna figura u osnovi široka tri metra i visine od deset i više metara, pri vrhu završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto kilograma…
Poseban događaj posetiocima predstavlja noćni obilazak, u kojem se prožimaju mistika figura, svetlosni efekti, muzika i legende
Ovaj geomorfološki fenomen jedinstven je u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, dok je u Americi poznata „Bašta bogova“. Međutim, u Đavoljoj varoši su kule brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.
Đavolja voda
U Đavoljoj Varoši postoje dva izvora kisele vode, Đavolja voda i Crveno vrelo. Đavolja voda je hladan i ekstremno kiseo izvor (1,5 pH) i protiče kroz Đavolju jarugu, dok je izvor Crveno vrelo, koji se nalazi bliže ulazu u zaštićenu zonu, manje kiseo i sa nižom mineralizacijom. Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.
Ovakve vode su vrlo retke u svetu, pa se zbog svojih svojstava i izuzetne lekovitosti koriste u svrhe banjskog lečenja. Voda nije dovoljno ispitana da bi bila korišćena za piće.
Legende
Čudno izvajane i poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda specifičnog ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar, vekovima su pobuđivali maštu lokalnog stanovništva, koje je ove pojave objašnjavalo brojnim legendama. Jedna od najzastupljenijih, koja se vezuje za nastanak fascinantnih kula, propoveda priču o okamenjenim svatovima.
Nekada davno, na obroncima planine Radan, živeli su skromni, mirni, svojoj veri privrženi stanovnici. To zasmeta đavolu, te im on spremi „đavolju vodu“ kako bi zaboravili na rodbinske odnose. Pošto vodu popiše, omamljeni meštani rešiše da venčaju brata i sestru.
Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja, kako se veruje i dan-danas, drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog joj usliši molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.
Prema drugoj legendi, figure predstavljaju okamenjene đavole koje su ljudi dugo nosili na leđima, trpeći zlo i nevolje. Prenoćivši pored crkve Svete Petke uspeše da se otarase svojih demona, koji nedaleko ostadoše skamenjeni.
Sveta Petka pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto, pa otuda i verovanje da se maramicom dodirne bolno mesto i pomisli želja, a zatim veže na stub, kako bi sa maramicom sve muke i problemi (đavoli) ostali u Đavoljoj Varoši. Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Kompas kaže Đavolja Varoš
Zemljane figure kao najizraženiji geomorfološki fenomen ove vrste u Evropi, predstavljaju izvanrednu turističku atrakciju koja iz godine u godinu privlači sve veći broj turista svih kategorija, naučnih radnika i ljubitelja prirode. Turistički kompleks u kom se nalazi Đavolja varoš obuhvata i Prolom i Lukovsku Banju. U okolini je smeštena crkva Lazarica i arheološko nalazište Pločnik. Kroz ceo kompleks se prati staza koji svojim većim delom nije zahtevna, ali treba biti pažljiv prilikom hodanja preko mokrog kamenja.
Lokalitet „Đavolja Varoš“ je pod zaštitom države još od 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – SPOMENIK PRIRODE
Za sveobuhvatnu šetnju izdvojite nešto više od sat vremena. Obavezno obratite pažnju na dela umetnika iz brojnih umetničkih kolonija, koji su za inspiraciju imali legende o Đavoljoj Varoši, zatim posetite rudnička okna iz 13. veka i upoznajte se sa rudarskom veštinom Sasa, prošetajte do vrela mineralnih voda i obiđite najfascinantnije vidikovce sa kojih se proteže jedinstven pogled na kamene figure. Crkva Svete Petke iz 13. veka pružiće vam utočište, a etno krčma sa domaćom hranom i vinom sjajnu završnicu ovog jedinstvenog izleta.
