Piše: Krsta Pašković (ispod), predsednik Udruženja nautičara Dunavski propeler i član predsedništva Međunarodnog udruženja IWI
Životni putevi često su nepredvidivi. Sećam se početka jedne posebne saradnje, koja ne samo da traje do danas, već je prerasla u jedinstven i dragocen odnos. Dejvida i mene povezala je ljubav prema prirodi, naročito prema vodenim ambijentima – rekama, kanalima, jezerima i svim vodnim površinama koje mogu biti deo nautičkog turizma.
Sve je počelo kada je gospodin Mišel Pol Simon uputio preporuku Dejvidu Edvardsu Maju, oslanjajući se na pismo koje sam mu napisao nekoliko godina ranije. Nedugo zatim, Dejvid mi je, povodom Nove godine 1998, poslao čestitku, a taj prvi kontakt postao je temelj dugogodišnjeg prijateljstva i saradnje.
Ljubav prema rekama i kanalima dodatno je produbila moja poseta Sajmu nautike u Parizu 1990. godine. Tada sam imao priliku da vidim kako Francuska, danas vodeća sila u nautičkom turizmu na unutrašnjim vodama, neguje i razvija ovu oblast. Kroz godine dopisivanja i razmene ideja sa nautičarima širom sveta, prirodno je proistekla i saradnja sa Dejvidom – istinskim ekspertom u ovoj oblasti, čija su znanja i iskustva postala neprocenjiv deo mog profesionalnog puta.
OŽIVLJAVANJE NAUTIČKIH POTENCIJALA SRBIJE
Povod za ovaj prikaz i obeležavanje naše saradnje jeste želja da sumiram ključne inicijative i postignuća tokom protekle dve i po decenije. Nije lako obuhvatiti sve što smo zajedno uradili, posebno kada je reč o pokušajima da oživimo nautički turizam u srednjem Podunavskom basenu, gde Srbija zauzima jednu od ključnih pozicija.
Moje prvo veliko saznanje 1991. godine bilo je da u Evropi, pa čak i šire, gotovo niko nije bio svestan da Srbija raspolaže značajnom mrežom reka, kanala i jezera – najvećom na Balkanskom poluostrvu. Tokom naše saradnje, detaljno sam upoznao Dejvida sa nautičkim potencijalima Srbije, jer su do tada samo brodarske kompanije delimično poznavale te podatke.
Ova saradnja mi je otkrila potpuno novi svet – svet u kojem vodni putevi nisu samo sredstva putovanja, već dragocena baština o kojoj se promišljeno brine i s ljubavlju neguje. Tokom godina imao sam priliku da iz prve ruke učim kako su ljudi širom Evrope razvijali i očuvali svoje reke i kanale, ne samo kroz decenije, već kroz čitave vekove.
Ova saradnja mi je otkrila potpuno novi svet, u kojem vodni putevi nisu samo sredstva za putovanje, već dragocena baština koja se pažljivo čuva i s ljubavlju neguje
Moje prvo studijsko putovanje vodilo me je u Francusku, gde smo istraživali alpski region, od Grenobla do lučkog terminala u Lionu. Kasnije sam, zahvaljujući Svetskoj konferenciji kanala (WCC – World Canals Conference), imao priliku da posetim brojne zemlje i regije: Liverpul i Škotsku u Velikoj Britaniji, Ročester u državi Njujork, Kingston u Ontariju u Kanadi, Groningen u Holandiji, Tuluz u Francuskoj, kanale Lombardije u okolini Milana u Italiji, Lajpcig u Nemačkoj, Gent u Belgiji, kao i delove Češke i Slovačke. Svako od ovih putovanja donelo je dragocena saznanja o razvoju i očuvanju vodenih puteva kroz vekove, uključujući kanale izgrađene pre više od 450 godina (Canal du Midi, 1667-1694).
Pored terenskih istraživanja, neprocenjiv izvor informacija bio mi je i bilten WWW, čiji je autor i glavni urednik Dejvid. Putem tog biltena redovno sam pratio dešavanja u oblasti nautičkog turizma širom sveta – od Kine do Afrike. Poseban i značajan trenutak u našoj saradnji bila je moja prezentacija u Evropskom parlamentu u Briselu, gde je na inicijativu IWI i drugih organizacija, uz vođstvo Dejvida, održana konferencija posvećena rekama i kanalima, od Limerika do Kijeva.
ZAJEDNIČKE INICIJATIVE U SRBIJI
Želeo bih da skrenem pažnju na značajne inicijative koje smo zajedničkim snagama sproveli u srednjem Podunavskom basenu 2003. godine. Na konferenciju Dunav – reka saradnje doveli smo grupu eksperata iz Engleske, Francuske, Belgije i Danske, organizujući tom prilikom i studijsko putovanje kroz Srbiju.
Jedan od najvažnijih poduhvata bio je organizacija Svetske konferencije kanala (WCC2009) u Srbiji, na kojoj smo okupili 115 eksperata i entuzijasta iz desetak zemalja, koji se ovom tematikom bave decenijama. Tokom konferencije organizovali smo dva studijska putovanja – od Beograda do Kladova i od Novog Sada do Bezdana.
Posebno bih istakao da smo u prethodne dve decenije obogatili Beogradski sajam nautike nizom predavanja i foto-izložbi u Kapetanskom klubu, skrećući pažnju na značaj unutrašnjih plovnih puteva. Dejvid je, u znak podrške ovoj misiji, jednom prilikom otvorio Beogradski sajam nautike, a više puta je bio gost i održao inspirativna predavanja.
Takođe, organizovali smo i studijsko putovanje od Budimpešte do Kladova sa ekspertima iz oblasti nautike. Jedan od ključnih projekata na kojem smo radili bila je revitalizacija prevodnice u Bezdanu i otvaranje plovnog puta prema Temišvaru – što je bio i zvaničan zaključak konferencije održane u Novom Sadu 2009. godine.
Zahvaljujući našoj saradnji, Dejvid je objavio stotine informacija o nautičkim potencijalima Srbije u stručnim časopisima i biltenima Ujedinjenih nacija i Evropskog parlamenta. Smatram da su njegove aktivnosti značajno doprinele da se u Evropskoj uniji prepozna problematika srpskih reka i kanala, što je rezultiralo donacijama za revitalizaciju prevodnica Bezdan i Šebešfok, kao i za unapređenje plovnog puta ka Temišvaru.
Jedan od naših najvećih uspeha bilo je i predstavljanje vodnih potencijala Srbije na najvećem svetskom sajmu nautike u Diseldorfu, gde smo tri godine zaredom organizovali prezentacije.
Ova saradnja iznedrila je brojne pozitivne promene, doprinoseći buđenju svesti o značaju naših reka i kanala. Ovim putem želim da izrazim zahvalnost Dejvidu Edvardsu Maju, međunarodnoj organizaciji IWI, članovima udruženja, organizatorima Svetske konferencije kanala (WCC), kao i urednicima biltena WWW, jer je naša zajednička misija ostavila trajan trag.
