ZANIMLJIVOSTI

RONILAČKI SAFARI NA JADRANU

Ronilački safari je jedan od najboljih načina ronjenja, pa zbog toga nisam puno razmišljao kada mi je stigla ponuda: „Ronilački safari sa Oligom, četiri dana, all-inclusive, 3 zarona svaki dan i odlična hrana. Javi svoju odluku što pre, jer imamo samo još nekoliko slobodnih mesta.“ 

Da se razumemo, Oliga nije ogroman luksuzni ronilački brod, na kakvim se održavaju ronilački safariji u Egiptu ili nekim od tropskih zemalja. Oliga je zapravo ribarski brod, koji je njegov vlasnik i kapetan Edi Franolić pretvorio u brod za ronjenje. Na Oligi nema kabina za spavanje, ali to nije nikakav problem, jer se može spavati u visećim mrežama ili u šatorima na molu ili na plaži. Na krovu je velika terasa za sunčanje, koja služi i kao trpezarija za ručak i večeru, a u slučaju lošeg vremena jede se u trpezariji glavne kabine, gde je i kuhinja. Zbog ograničenog broja ronilaca na Oligi je dovoljno mesta za sve ronilačke boce i drugu opremu, a svako može i normalno da se presvuče, bez gužve i guranja. Šatore i torbe sa odećom stavili smo pod klupe na krovu, a ronilačke kutije na palubu. Naravno, na Oligi je i kompresor za punjenje boca, uz pomoć kojeg smo za svaki zaron imali dovoljno punih boca. 

Na safariju, na kom ste na brodu četiri dana po 24 sada, veoma su važne tri stvari: društvo, hrana i lokacije za ronjenje. Lokacije je odabrao Edi, koji odlično poznaje područje Kvarnera i vrlo dobro zna kojima će oduševiti svoje goste. Hrana je isto tako bila njegova briga i o tome bi se mogao napisati poseban članak. Za svaki obrok „punog pansiona“ spremio je odlična jela, a na meniju su za ručak i večeru skoro svaki dan bile jako ukusne ribe i meso. Naravno, tu su bili još i razni prilozi, salate i testenine, pa mi se na trenutak učinilo da živim u onoj Balaševićevoj pesmi „Al’ se nekad dobro jelo“. Kod društva uvek postoji mali rizik, da će posle nekoliko dana doći do malih nesuglasica, ali i tu smo pogodili „Jackpot“! Društvo je stvarno bilo odlično i sva četiri dana na brodu su bila puna smeha, pesme i odličnog ronjenja.

Prvi dan: Punat – Ćutin – Punta Križa 

Iz Punata na ostrvu Krk krenuli smo u osam ujutro. Zbog jake bure morali smo da promenimo plan i umesto prema Sv. Grguru i Prviću zaplovimo prema Ćutinu. Zbog bure i promene plana odlučili smo da sva tri zarona ovog dana napravimo na Ćutinu, koji sa svojim stenama i sikom u plavom pruža puno prekrasnih zarona. Prvo smo posetili Veli Ćutin i napravili dva zarona na istoj steni ali svaki put u drugom pravcu. Moj ronilački „buddy“ na safariju je bio moj sin, koji sa svojom OWD licencom ne može da roni dublje od 18 metara, ali to uopšte nije bio nikakav problem. Naime, sve odabrane lokacije su omogućavale odlične zarone za sve kategorije ronilaca. 

Prva dva zarona smo napravili na steni Velog Ćutina, a za treći smo izabrali plato između Malog i Velog Ćutina, dok su drugi ronioci odlučili da posete siku u „plavom“ kraj Malog Ćutina. U prvom zaronu smo iznenada upali u struju i nekoliko minuta smo mogli uživati u „drift-diveu“. Odličan način za ronjenje, samo je plivanje nazad pravi izazov. Na drugom zaronu smo krenuli na drugu stranu stene, gde je bilo mnoštvo škarpoča, a za zadnji zaron prvog dana smo izabrali ogroman plato između Malog i Velog Ćutina, dok su ostali ronioci krenuli prema siki u „plavom“ kraj Malog Ćutina. Plivajući iznad polja morske trave i kamenja iznenada smo naišli na ogromnu sipu, koja se pravila nevidljivom, a kasnije u rupi smo pronašli i hobotnicu. 

Prvu noć smo spavali u uvali Ul na Punti Križi. „Nemojte se uplašiti ako vas posete jeleni,“ smejao se Edi. Smejali smo se i mi, dok stvarno nismo primetili nekoliko jelena na drugoj strani uvale. „Bez brige, nisu opasni, samo su znatiželjni.“ Na sreću nisu došli na mol, pa smo posle odlične večere spavali sve do jutra.

Drugi dan: Premuda

Odmah nakon doručka krenuli smo prema Premudi, ostrvu na čijim podvodnim lokacijama sve vrvi od života i gde je jedna od najlepših lokacija – Katedrala. Ta je bila u planu za subotu, a u petak su nas čekala dva zarona na dugoj steni ostrva Hripa i jedan na steni ostrva Masarine. 

Ako smo na Ćutinu sa svetiljkama po rupama tražili rakove i ribe, na Premudi nam to nije trebalo. Već na prvom zaronu brzo smo pronašli nekoliko jastoga, koji su svojim antenama virili iz rupa, dok su murine, čak i one najmanje, sa svojim široko otvorenim ustima izgledale jako opasno. Dok su ostali ronili na većim dubinama, Jakob i ja smo uživali na 16 metara i između ostalog tražili smeće. Svaki put smo iz vode doneli neku plastičnu bocu, limenku iili neki drugi ostatak nečega, što je zasmetalo ljudima, pa su to bacili u more. 

Na kraju drugog zarona smo sreli malu kirnju, jednu tabinju i raka, koji je odmaglio dosta brzo, da ga nismo mogli prepoznati. 

Posle dva zarona vreme je krenulo na loše. Sakrili smo se u uvalu, na krovu Olige pojeli ručak i pričekali dok oblaci nisu prošli, a onda smo krenuli na noćni zaron na Masarine. Kod tog zarona su najbolji početak i kraj, jer treba od usidrenog broda do stene plivati između dva ostrvceta. Tu je veoma plitko, pa se ponekad stvori prilično jaka struja. Stena Masarine je prekrasna, a noću još interesantnija, jer noćne životinje krenu u lov. Ali najviše adrenalina dan nam je ostavio za kraj. Baš, kad smo svi izašli iz vode, krenulo je nevreme. Došlo je praktično od nikuda i onda smo plovili vamo tamo po kanalu uz Premudu, dok se nije toliko smirilo, da smo mogli da se vežemo na mol. Umesto večere odlučili smo da posetimo konobu, a šatore smo postavili nešto kasnije.

Treći dan: Premuda – Punta Križa 

 „Edi, idemo na Katedralu?“ Svi smo nestrpljivo čekali odgovor. „Za sada ima previše talasa, pa ćemo prvo da napravimo jedan zaron na steni Bale.“ Nema tu šta, Edi je kapetan i njegova odluka je zadnja. Bale su isto tako pune života – rakova i moruna, tu smo sreli i jednog manjeg ugora. Tu nas je opet uhvatila struja, pa smo nekoliko metara preplivali hvatajući se za stene, a onda je struja kako je počela, tako i prestala. 

Iako je još uvek bilo talasa, krenuli smo prema Katedrali. Katerdala nije za kategoriju OWD i zbog toga smo Jakob i ja samo pogledali ulaz u jamu, a onda plivali iznad platoa. Zbog miliona malih rupica u plafonu jame iz Katedrale izlaze mehurići vazduha i stvaraju fantastičnu kulisu. Života tu nema mnogo, pa smo zaron iskoristili za vežbanje navigacije.

Na Oligi opet nas je čekao odličan ručak, a posle njega je pala i odlična ideja: posetimo Katedralu još jednom! „Ne brini, Jakob može ići sa mnom, a ti idi u Katedralu,“ rekao je Tomaž, iskusan tehnički ronilac i instruktor. U Katedrali sam poslednji put ronio pre šest ili sedam godina, pa mi je opet bilo kao prvi put. Zbog nekoliko oblaka nije bilo onih karakterističkih sunčevih zraka kroz rupe u plafonu, ali je osećaj svejedno bio fantastičan! Plivali smo sasvim polako i svetiljkama pretraživali golemi plafon jame. Tu i tamo našla se neka riba, a inače samo tišina. Svarno, ko u Katedrali. Desno od izlaza nalazi se dimnjak, koji završava na platou. Dovoljno je širok, ali se kod dizanja prema vrhu treba paziti na brzinu. Izazov su i mehurići vazduha, koje ispuštaju ronioci ispod, pa osećaj na trenutke može biti jako konfuzan. 

Treću noć smo opet spavali u uvali Ul.

Četrvrti dan: Punta Križa – Ćutin – Kormati – Punat 

Četvrti dan je počeo polako, jer je more bilo previše talasito, pa smo odlučili da još neko vreme pričekamo. Tako smo imali više vremena za doručak i spremanje šatora, a onda smo krenuli prema Ćutinu. Prvi put smo siku posetili noću, a ovaj put smo želeli da je vidimo po danu. 

Sika je u plavom, gde se ne može sidriti, pa zbog toga treba neko vreme plivati na pamet, jer se ne vidi „ama baš ništa“. Ali Edijeva uputstva su bila veoma precizna, pa zapravo nismo mogli da pogrešimo. Jakob i ja smo plivali samo oko vrha sike, a drugi su se spustili niže. Kod plivanja prema Malom Ćutinu opet treba pratiti kompas i dubinomer, da se po nekoliko sekundi plivanja iz plavetnila pokaže sjena Malog Ćutina. Na toj steni smo napravili još jedan zaron, pa smo onda krenuli na zaron broj 12. Lokacija: Kormati. 

Na poslednjem zaronu safarija posetili smo stenu na Kormatima, na kojoj se zbog konstantnih struja okupljaju jata riba i gde sve vrvi od života. Rakovi, ugori, škarpine i tabinje, pa naravno još puno manjih riba „za brudet“. Nije lako okrenuti na 100 bara, kad znaš da je to zadnji zaron i da treba polako krenuti kući. 

Za kraj

Zašto bi se neko odlučio za safari na brodu bez kabina, spavanje u šatoru i ronjenje u Jadranu, ako može na luksuzni safari u Egipat, na primer? Odgovor je veoma jednostavan. Safari na Oligi je stvarno nešto posebno! Zbog broda, kapetana Edija i njegove posade, odlične hrane, veselih večeri i, naravno, fantastičnih ronilačkih lokacija. I kad tome dodate još odlično društvo ronilačkih prijatelja na kraju četri dana su najmanje dva premalo …

Back to top button
boot riedl
All search results
EUR Еуро
Close
preloader